newyorčanka: the blog

Vjerujem da ne bude nikakvo iznenađenje ako napišem da smo Mimi i ja opet bolesne. Ona je počela prva, za vikend. Bile smo i kod doktora i na bolovanju i sve to.

Onda sam ja počela biti bolesna. Ali, bedasta kakva jesam, u utorak sam se odvukla raditi. U srijedu sam bila u komi i ostala doma. U četvrtak sam se opet odvukla u ured.

Klijent me pogledao kad sam ušla kroz vrata, rekao da nisam normalna da sam tako bolesna došla raditi i da smjesta odem doma. Pokušala sam objasniti da imamo neke stvari za napraviti i da je rok do kraja tjedna, na što je on odgovorio da se rokovi mogu produžiti. I poslao me doma.

Odvukla sam se do podzemne na Union Square i čekala na vlak. U jednom trenu sam osjetila blagu vrtoglavicu i krenula sam prema stupu da se naslonim. No, koljena su mi popustila i na tren mi se sve zamračilo.

Otvorila sam oči i kraj mene je stajalo nekoliko ljudi, “Miss, Miss, are you OK?”
Dotrčala su i dva policajca.
Ja sam se sabrala i digla i objasnila da sam OK, da sam samo malo bolesna.
Polismeni su rekli da je hitna na putu.
Ja sam rekla da mi ne treba hitna.
Polismeni su rekli da mi treba.
Onda su došli s nosilima i raznim pomagalima.
Ja sam rekla da mi ne treba hitna pomoć.
Medicinari su rekli da mi treba.
Ja sam rekla da mi ne treba.
Onda su mi dali formulare za potpisati jer odbijam primiti pomoć.
Potpisala sam.
Oni su rekli da se pazim.
Polismeni su i dalje tvrdili da mi treba pomoć.
Ja sam rekla da neću.
Onda su rekli da ne smijem da podzemnu.
Ja sam rekla da idem jer hoću do Penn Station da idem na vlak doma.
Onda su polismeni rekli da me oni moraju voziti.
Ja sam rekla da je to apsurdno.
Oni su rekli da sam ja apsurdna. (Ne tim riječima, ali su si sigurno to mislili.)
Onda su me stavili u policijski auto.
I vozili 20 blokova do Penn Station.
Parkirali.
Vodili do vlaka.
Posjeli na vlak.
Čekali da vlak krene.
Svi na vlaku su se naguravali i nagledavali me, valjda nagađali ako sam opljačkala banku.
Ja sam od sramote skoro propala u zemlju.

Evo, zato bolesni ljudi ne bi smjeli na posao.

No, zato sam danas već natrag na poslu i ujutro sam odsastančila dva sastanka.

Sad idem u Starbucks.

Onda imam još dva sastanka.

Jedan od ona dva polismena je bio čisto zgodan. Sve si mislim, ako se opet negdje srušim, možda ga opet sretnem…

| | | | | |