Pošteni post
Svaki dan si obećam da ću napisati jedan pravi post. Ozbiljan. Promišljen. Dođe večer, principessa zaspi, ja uzmem kompjuter i jednostavno mi se ne da. Eto.
Danas me dostigla karma (znala sam da hoće!). Opet smo razbile kameru. Više ne kupujem Canon. Jednom padne na leću i više ne radi. Neprihvatljivo. Pa sam kupila Kodak (EasyShare V550), crveni.
Najviše me veseli LCD od 2.5 inča. Stiže za par dana, nadam se na vrijeme za San Diego.
Da, što se San Diega tiče, sad kad je konačno došlo vrijeme da se ide, više nema onih ponuda koje su mjesecima visile na Last Minute. Da puknem. Čekam. Delta mi šalje specijalne ponude. Možda nešto nađem. Neće San Diego pobjeći.
Večeras me dijete oborilo s nogu. Ležale smo u krevetu. Ja sam se pretvarala da spavam. Ona je skakutala okolo kao mali zeko. Legla je kraj mene, uhvatila me rukama za lice i rekla, “I have to tell you something.” (Hrvatski razumije u potpunosti, ali gotovo uvijek priča engleski.) “I love you.” Volim je toliko da mi je ponekad neshvatljivo.
cure pa vi ste stvarno baksuz za te fotiće…
Comment by maja — March 17, 2006 @ 3:58 am
vi to kao carape.. evo,sad sam pronasla voj novi blog; pa mogu malo da pratim nju jork storiju
podrav iz berlina
Comment by non'sen — March 17, 2006 @ 6:19 am